„Драга девојко, ти си ми све..."
Ове речи слао је тобџија Вили Вебер супрузи Гладис са бојишта у Првом светском рату.
Пар се венчао у децембру 1917, мало пре његовог одласка на дронт, у Цркви Светог Едварда у велшкој области Повис.
Нису много времена провели заједно пре него што је Вили отишао на Западни фронт као тобџија 297. батерије Краљевског артиљеријског гарнизона британске војске.
Погинуо је неколико недеља пре склапања примирја 1918.
Више од једног века касније, његова писма су била инпирација изузетном одавању почасти и сећања.
Али скупа не би било да двоје потпуних незнанаца нису учинили све како би од заборава спасили љубавну причу Вилија и Гладис.
Збирка од 100 писама послатих од децембра 1917. до октобра 1918. осликава љубавну причу која се развија усред рата.
End of Најчитаније
Вили се крајем 1917. на кратко вратио са ратишта и венчао са Гладис, а онда се вратио на фронт у Француску.
Слао је супрузи хербаријум од цвећа и топле поруке, уз потпис:
„Само твој мужић и вољена душа. Вили".
Писао је често и његова писма су била испуњена надом и сновима о будућности.
Али, поновни сусрет којем се надао није се десио.
Млади војник је погинуо у октобру 1918, само четири недеље пре склапања примирја, и то у инциденту када је његов пиштољ случајно опалио.
Имао је 25 година.
Нису имали деце и наследника, време је пролазило и нико није остао да исприча њихову причу.
Могла је лако да се изгуби, али су ова писма више од века касније привукла пажњу и навела заједницу да им ода гест поштовања и сећања.
Колекција Вилијевих писама понуђена је 2025. на аукцији на интернету.
Један од учесника био је Енди Гарнер, механичар из Норича, који скупља, преводи и објављује писма из рата, трудећи се да она буду сачувана.
Када је наишао на Вилијеву преписку са Гладис, био је одлучан да је сачува.
„Стално сам се враћао тим писмима. Био сам убеђен да би ми Вили рекао 'хајде, Енди, можеш ти то!'", сећа се Енди.
Износ на аукцији се увећавао, али Енди је у последњим секундама победио са понудом од 351,51 фунте (око 420 евра).
Касније је прочитао целу колекцију и био је дубоко дирнут посвећеношћу супружника, као и Вилијевој чврстој вери да ће се вратити.
„Без обзира на то шта је преживљавао, његова љубав исијава.
„Она је обома давала наду да ће опстати", сматра Гарнер.
Иако је једва сакупио новац за то, Енди је био одлучан да објави ову преписку.
Дуг пут писама из Другог светског рата кући:
'Прича о љубави'
Али, десило се нешто неочекивано.
Кит Баџен, мушкарац који је продавао писма, није желео да задржи Ендијев новац.
„Пробудио сам се следећег јутра и одмах сам позвао Ендија", каже.
„Рекао сам: 'Мораш да узмеш назад новац. То је исправно.'
„Мени су писма поклонили и једноставно сам знао да Енди мора да их има", објашњава.
Њих двојица су се зближила преко ових писама и осмислили су идеју да одају почаст Вилију, палом војнику, у Најтону - месту где се венчао са Гладис.
Уследила је сјајна заједничка акција локалног становништва.
За само две и по недеље, људи су сакупили 1.600 фунти (више од 1.900 евра) за меморијалну клупу у Цркви Светог Едварда.
И у цркви су одмах са задовољством прихватили идеју и организовали су службу сећања.
Звонари су осмислили посебну мелодију, трубачи су добровољно свирали, а подршку је пружила и Краљевска британска легија.
„Чињеница да му није одата почаст ниједним спомеником у граду где је рођен или у Најтону (где се венчао), довела је до сјајне идеје", рекао је Ијан Фергусон из те легије.
Рејчел Сторер из Цркве Светог Едварда одала је почаст и Ендију због одлучности да сачува успомену на овај пар.
„Све је почело са тим писмима које је купио на аукцији.
„На крају, ово је прича о љубави", додала је.
Лин Скејлс, која је написала композицију за звонара у знак сећања на пар, истиче да „понекад заборавимо жртве које су неки поднели како би одбранили земљу".
„Тобџија Вили био је осуђен на заборав - али више не", каже.
Ова прича је до ББЦ новинара стигла захваљујући Лекс, Ендијевој супрузи, која је желела да и други сазнају за труд који је њен супруг уложио у очување успомене на Вилија и Гладис.
„Када је прочуло, други су се заинтересовали и сви су хтели да помогну, јер им је било стало", описује.
„Делује да се догодила заиста прелепа ланчана реакција.
„Вили и Гладис су људи које виђамо сваки дан, а мислим да је прелепо што је неко заправо одвојио време како бисмо их упамтили", сматра Лекс.
Иако је Вили пре више од века слао његова писма супрузи, њих двоје су данас пронашли нову заједницу.
Не захваљујући крви и родбинским везама, већ кроз чин сећања који је покренуло двоје странаца, који нису дозволили да њих двоје буду заборављени.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Видео плејлиста
Крај Видео плејлиста
